.proizvodnja značenja - pozicija čitaoca.glitch

&њsџ&џšnqж űnqжžљvnж pњфљ&џű u űњqљm Џu#њф ж &љlњ жmџqu pфжvжlљ?њvџnњ mљs#њ, &њű qљ čж#џlџ* svљ&љn nџ puűњ? űњnzumљn#џ, qљ жspušљn mњ&љl űњqж qљ жs*фpжњ фџzlњ?љ svњ? pњs#њqџnqџ ж mњžљmњ ?џ slњwњ&nњ pфљpus#ж#ж sљćџnqu.

Čж#џlџ* qљ #њűњm жs#њфжqљ wжњ pњsvљ nљwж#nџ pњqџvџ. Nqљ?њvџ qљ funű*жqџ svљ&љnџ nџ њ?lљ&џlњ u űњqљm sљ zф*џlж Џu#њфњvџ vљlжčжnџ. U?lџvnњm ?џ vж&жmњ űџњ жnvџlж&џ űњqљm űnqжžљvnџ űфж#жűџ, sџ lж*љn*њm zџ њ&vџqџnqљ žж#џ њ& űuűњlqџ, pњmџžљ &џ nљ zџlu#џ u wљspućжmџ #љűs#џ. Sџ #љњфжqњm фљ*љp*жqљ nqљ?њvњ s#џnqљ sљ pњpфџvlqџ: pфжznџ# qљ űџњ pџsжvnџ svљs# űњqџ #фљwџ &џ &њpunж mљs#џ nљњ&фљđљnњs#ж š#њ жh qљ Џu#њф vљš#њ њsmжslжњ ж znџlџčűж uњwlжčжњ u #љűs#. &њ&љlжlџ mu sљ ulњ?ж*џ. S#џ#us pњ#фњšџčџ mu qљ zџqџmčљn.

Mљđu#жm, shvџ#жvšж &џ qљ qљzжű sфљ&s#vњ pњmњću űњqљ? sљ жs#жnџ űњns#ж#uжšљ ж &џ qљ &њvњlqnњ жzmљnж#ж znџčљnqљ nљűњlжűњ фљčж &џ wж sљ pфњmљnжњ pњs#њqљćж жlж s#vњфжњ nњvж svљ# čж#џlџ* qљ њ#űфжњ űџűvu mњć pњsљ&uqљ u svњqжm фuűџmџ. &њs#ж?nućџ sџvфљmљnжh nљuфњnџuűџ nџm #њ ж pњ#vфđuqu. Znџčљnqљ pњфuűљ qљs#љ sџmњ qљ&nџ њ& vљzџ жzmљđu nљфvnжh ćљlжqџ, ж zџvжsж жsűlqučжvњ њ& nљuфњnsűжh űњlџ űњqџ sљ s#vџфџqu u mњz?u pфжmџњ*џ pњфuűљ. #џűњ &џ ćљ znџčљnqљ zџvжsж#ж њ& svжh sњ*жqџlnњ-psжhњlњšűжh űџфџű#љфжs#жűџ фљ*жpжqљn#џ. &џűlљ, nџš űњnzumљn# qљ zџpфџvњ qљ&жnж #vњфџ* znџčљnqџ, vфhunsűж űфљџ#њф svљ#џ! S#џvlqџnqљ фљ*жpжqљn#џ u pфvж plџn ж њűфљ#џnqљ nџ?lџv*љ pњфљ#űџ nџ űњqж smњ nџučљnж, u vжzuљlnжm umљ#nњs#жmџ nљ&џvnњ qљ жzvљњ Žџфűњ Џlљűsжć svњqжm фџ&њm Wфџжn Pж*#uфљs.

&њű sљ lџmљn#жфџ nџ& #užnњm su&wжnњm űnqжžљvnњs#ж, њnџ sљ vљć uvљlжűњ pфљњwфџzжlџ ж žжvж nжűџ& punжqжm žжvњ#њm. Zџhvџlququćж čж#џњ*u. Ж жn#љфnљ#u, űџњ mљ&жqu űњqж qљ pфџűsљ жnvљn#жvnњ? čж#џnqџ učжnжњ mњ?ućжm. Čж#џlџ* qљ pфљuzљњ џű#жvnu ulњ?u pфњжzvњđџčџ znџčљnqџ. Њn sљ vљć uvљlжűњ űњфжs#ж svжm фџspњlњžжvжm sфљ&s#vжmџ űџűњ wж qљzжű zџhvџćљn њs#љњџф#фњzџmџ њ#űњš#жњ. &жspљфzжvnњs# pфжsu#nжh pфџűsж џű#жvnњ? wџvlqљnqљ qљzжűњm ж pфњжzvњ&nqњm znџčљnqџ (űџњ pфжmљфљ nџvљšću pфџűsu (фџz)?фџ&nqљ qљzжűџ mљ&жqџ űњqu spфњvњ&ж Mф. Zџqљwџvџn*жqџ, ж FW plџ#fњфmu &žжv&žџn zwњфж, u űњqњq svж člџnњvж џű#жvnњ učљs#vuqu u (&љ)űњns#фuű*жqж svџűњ&nљvnњ? qљzжűџ) upфџvњ ?њvњфљ u pфжlњ? #љzж њ wuqџnqu nњvжh mњ&љlџ wџvlqљnqџ s#vџфnњšću qљzжűџ.

Uvњđљnqљ čж#џčűљ pфџűsљ u űnqжžљvnњ pњlqљ жmџ šжфњűљ фљpљфűusжqљ nџ фљ&љfжnжsџnqљ pњqmџ űnqжžљvnњs#ж. Sњ*жqџlnљ, љűњnњmsűљ ж pњlж#жčűљ pњslљ&ж*љ ćљ wж#ж svљњwuhvџ#nљ qљф sљ pњqџvlququ #љűs#њvж űњqж nљ žљlљ s#vџфџ#ж nњvљ űџnњnљ ж čжqж qљ *жlq фџz?фџ&nqџ qљzжűџ űњqж pфљnњsж жs#жnљ vlџ&џqućљ űlџsљ; фџz?ф&nqџ qљzжűџ űњqж mњćnжűљ čжnж mњćnжqжmџ, џ pњ#lџčљnљ qњš pњ#lџčљnжqжmџ. Њvџűvњ wџvlqљnqљ qљzжűњm жmџ űџфџű#љф фљvњlu*жqљ, њnџűњ űџűњ su qљ Zџmqџ#жn ж &фu?њvж shvџ#џlж: űџњ nљpфљs#џnњ űфљ#џnqљ ж wжфџnqљ #фљnu#nњ њp#жmџlnљ mњ?ućnњs#ж zџ њs#vџфљnqљ svжh űфљџ#жvnжh lqu&sűжh pњ#љn*жqџlџ (њp#жmџlnџ pфњqљű*жqџ). 

Čж#џčűџ pфџűsџ učжnűљ svњqжh жsűus#џvџ smџ#фџ nљűџnњnsűжm. Znџčљnqљ űњqљ sљ pфж&џqљ #љűs#u zџvжsж, űњlжűњ њ& mџ#љфжqџlnњs#ж sџmњ? znџűџ ж mљ&жqџ pu#љm űњqљ? sљ pфљnњsж, #њlжűњ ж њ& űњn#љűs#џ čж#џnqџ, ж vљć űњlжűњ su#фџ њnњ mњžљ wж#ж sџsvжm &фu?џčжqљ. Mnњ?њwфњqnж su nџčжnж űњqжmџ sљ mњžљmњ pњslužж#ж u pфњжzvњ&nqж znџčљnqџ, &џ pњmљnљm sџmњ &vџ nџqvџžnжqџ. Čж#џčűж ?lжč qљ pњs#upџű mџnжpulџ*жqљ pфљ&lњšűњm u *жlqu жzџzжvџnqљ nџmљфnљ ?фљšűљ, nџ fњnњlњšűњm ж/жlж mњфfњlњšűњm plџnu, űњqџ &њvњ&ж &њ s#vџфџnqџ pњ#punњ nњvњ? qљzжčűњ? svљ#џ. Lжnűњvџnqљ qљ њpљфџ*жqџ џsњ*жqџ#vnњ?/nџsumжčnњ? pфњwжqџnqџ űфњz #űжvњ #љűs#џ pфж čљmu sљ uspњs#џvlqџqu pњ#punњ nљњčљűжvџnљ vљzљ ж pњmљфљnж њ&nњsж жzmљđu sжn#џűsжčűжh qљ&жnж*џ. #љhnжűљ su фџznњvфsnљ ж nжsu nњфmџ#жvnљ; svџűж čж#џlџ* ćљ, u zџvжsnњs#ж њ& nжzџ fџű#њфџ űњqж uslњvlqџvџqu nqљ?њvњ čж#џnqљ, űџњ š#њ su ?њ&жnљ, фњ&, sњ*жqџlnњ-љűњnњmsűж s#џ#us ж#&., pфњ&u*жфџ#ж svњqљ sњps#vљnњ znџčљnqљ. Њnњ š#њ qљ zџqљ&nжčűњ pњwфњqџnжm mњ&usжmџ qљs#љ #њ &џ zџs#upџqu nљlжnљџфnњ űфљ#џnqљ űфњz #љűs# š#њ фљzul#жфџ fџn#џs#жčnжm qљzжčűжm svљ#њvжmџ űњqж њ#űфжvџqu nљvљфњvџ#nљ pњ#љn*жqџlљ sџ?lљ&џvџnqџ s#vџфnњs#ж.

Uvњđљnqљ čж#џčűљ pфџűsљ u űnqжžљvnњ pњlqљ qљs#љ њ#pњф űњnvљn*жqж užжvџnqџ u #љűs#u, њ#pњф űњnvљn*жqж &њmџš#џvџnqџ #љűs#џ, њ#pњф űњnvљn*жqж &жqџlњ?џ s pжs*љm ж њ#pњф svжm жnжm űњnvљn*жqџmџ upфџvњ s #њ?џ qљф #љ űњnvљn*жqљ жmџqu њ&фљđљnж spљű#џф &џvnњ zџ*љmљn#жфџnжh znџčљnqџ. Űфњz фџ& šűњlsűњ? sжs#љmџ ж pфљűњ њwфџzџ*џ űnqжžљvnњ? žжvњ#џ фљpфњ&uűuqљ sљ qљ&џn љn#фњpжqsűж mњ&љl u űњqљm su ulњ?љ &џvnњ њ&фљđљnљ wљz pфџvџ nџ жűџűvњ suš#жnsűњ mљnqџnqљ. Čж#џlџ* qљ nљűњ űњ űupuqљ űnqж?љ ж čж#џ жh mљđu svњqџ čљ#жфж zж&џ. Њnљ u#жču nџ nqљ?џ њnџűњ űџűњ qљ #њ vљć &џvnњ us#џnњvlqљnњ. Čж#џlџ* sљ pњqџvж nџ űnqжžљvnњq vљčљфж ж жzфџzж &uwњűњ pњš#њvџnqљ zџ Џu#њфњv фџ&. Ж #u sљ nqљ?њvџ ulњ?џ жs*фplquqљ. &њ жzlџsűџ slљ&љćљ űnqж?љ űњqu њn pњnњvњ űupuqљ. Upuš#џqućж sљ u џű#жvnњ pфњжzvњđљnqљ znџčљnqџ, њwznџnququćж qџvnњ svњq #љűs# čж#џnqџ, čж#џlџ* &љ#фњnжzuqљ Џu#њфџ ж Űфж#жčџфџ њ&uzжmџqućж жm pфжvжlљ?њvџnљ pњzж*жqљ mњćж. Svљ# űњqж nџm sљ њ#űфжvџ u #џűvњq űњns#љlџ*жqж њ&nњsџ mњž&џ nжqљ nж wњlqж nж lљpšж svљ#, џlж svџűџűњ qљs#љ svљ# wфљmљnж# pњ#љn*жqџmџ űњqљ mњ?u жzфњ&ж#ж nљš#њ &њ sџ&џ nљvжđљnњ.

PROIZVODNJA POEZIJE > POZICIJA ČITAOCA

Dosadašnji književni poredak u kojem Autor i Delo imaju privilegovano mesto, dok je čitalac sveden na pukog konzumenta, je ispušen model koji je iscrpio razloge svog postojanja i možemo ga slobodno prepustiti sećanju.

Čitalac je tokom istorije bio posve nebitna pojava. Njegova je funkcija svedena na ogledalo u kojem se zrcali Autorova veličina. Uglavnom ga vidimo kao invalida kojem književna kritika, sa licencom za odvajanje žita od kukolja, pomaže da ne zaluta u bespućima teksta. Sa Teorijom recepcije njegovo stanje se popravlja: priznat je kao pasivna svest koja treba da dopuni mesta neodređenosti što ih je Autor vešto osmislio i znalački uobličio u Tekst. Dodelila mu se ulogica. Status potrošača mu je zajamčen.

Međutim, shvativši da je jezik sredstvo pomoću kojeg se istina konstituiše i da je dovoljno izmeniti značenje nekoliko reči da bi se promenio postojeći ili stvorio novi svet čitalac je otkrio kakvu moć poseduje u svojim rukama. Dostignuća savremenih neuronauka nam to i potvrđuju. Značenje poruke jeste samo jedna od veza između nervnih ćelija, i zavisi isključivo od neuronskih kola koja se stvaraju u mozgu primaoca poruke. Tako da će značenje zavisiti od svih socijalno-psiholoških karakteristika recipijenta. Dakle, naš konzument je zapravo jedini tvorac značenja, vrhunski kreator sveta! Stavljanje recipijenta u prvi plan i okretanje naglavce poretka na koji smo naučeni, u vizuelnim umetnostima nedavno je izveo Žarko Aleksić svojim radom Brain Pictures.

Dok se lamentira nad tužnom sudbinom književnosti, ona se već uveliko preobrazila i živi nikad punijim životom. Zahvaljujući čitaocu. I internetu, kao mediju koji je prakse inventivnog čitanja učinio mogućim. Čitalac je preuzeo aktivnu ulogu proizvođača značenja. On se već uveliko koristi svim raspoloživim sredstvima kako bi jezik zahvaćen osteoartrozama otkoštio. Disperzivnost prisutnih praksi aktivnog bavljenje jezikom i proizvodnjom značenja (kao primere navešću praksu (raz)gradnje jezika medija koju sprovodi Mr. Zajebavancija, i FB platformu Dživdžan zbori, u kojoj svi članovi aktivno učestvuju u (de)konstrukciji svakodnevnog jezika) upravo govore u prilog tezi o bujanju novih modela bavljenja stvarnošću jezika.

Uvođenje čitačke prakse u književno polje ima široke reperkusije na redefinisanje pojma književnosti. Socijalne, ekonomske i političke posledice će biti sveobuhvatne jer se pojavljuju tekstovi koji ne žele stvarati nove kanone i čiji je cilj razgradnja jezika koji prenosi istine vladajuće klase; razgrdnja jezika koji moćnike čini moćnijima, a potlačene još potlačenijima. Ovakvo bavljenje jezikom ima karakter revolucije, onako kako su je Zamjatin i drugovi shvatali: kao neprestano kretanje i biranje trenutno optimalne mogućnosti za ostvarenje svih kreativnih ljudskih potencijala (optimalna projekcija). 

Čitačka praksa učinke svojih iskustava smatra nekanonskim. Značenje koje se pridaje tekstu zavisi, koliko od materijalnosti samog znaka i medija putem kojeg se prenosi, toliko i od konteksta čitanja, i već koliko sutra ono može biti sasvim drugačije. Mnogobrojni su načini kojima se možemo poslužiti u proizvodnji značenja, da pomenem samo dva najvažnija. Čitački glič je postupak manipulacije predloškom u cilju izazivanje namerne greške, na fonološkom i/ili morfološkom planu, koja dovodi do stvaranja potpuno novog jezičkog sveta. Linkovanje je operacija asocijatvnog/nasumičnog probijanja kroz tkivo teksta pri čemu se uspostavljaju potpuno neočekivane veze i pomereni odnosi između sintaksičkih jedinica. Tehnike su raznovrsne i nisu normativne; svaki čitalac će, u zavisnosti od niza faktora koji uslovljavaju njegovo čitanje, kao što su godine, rod, socijalno-ekonomski status itd., producirati svoje sopstveno značenje. Ono što je zajedničko pobrojanim modusima jeste to da zastupaju nelinearno kretanje kroz tekst što rezultira fantastičnim jezičkim svetovima koji otkrivaju neverovatne potencijale sagledavanja stvarnosti.

Uvođenje čitačke prakse u književno polje jeste otpor konvenciji uživanja u tekstu, otpor konvenciji domaštavanja teksta, otpor konvenciji dijaloga s piscem i otpor svim inim konvencijama upravo s toga jer te konvencije imaju određeni spektar davno zacementiranih značenja. Kroz rad školskog sistema i preko obrazaca književnog života reprodukuje se jedan entropijski model u kojem su uloge davno određene bez prava na ikakvo suštinsko menjanje. Čitalac je neko ko kupuje knjige i čita ih među svoja četiri zida. One utiču na njega onako kako je to već davno ustanovljeno. Čitalac se pojavi na književnoj večeri i izrazi duboko poštovanje za Autorov rad. I tu se njegova uloga iscrpljuje. Do izlaska sledeće knjige koju on ponovo kupuje. Upuštajući se u aktivno proizvođenje značenja, obznanjujući javno svoj tekst čitanja, čitalac detronizuje Autora i Kritičara oduzimajući im privilegovane pozicije moći. Svet koji nam se otkriva u takvoj konstelaciji odnosa možda nije ni bolji ni lepši svet, ali svakako jeste svet bremenit potencijama koje mogu izroditi nešto do sada neviđeno.